#101 DEVEDESETE
D Dsus2 A A9 E A
Dobro veče moje dame...
I gospodo...
Ovo je ploča o Devedesetim...
I kakva je da je, jel'...
Od Devedesetih neće biti gora,
to je sigurno...
DMi smo bar imali stare gitare...
Poneki bedž na reverima...
Glupo bi Azvučalo “Je-Je!”
uz sve ove dileje s revolverima...
Al Ezastavu šezdesetih
vezle su gramofonske igle...
I put od Ažute cigle prostro se pred nas...
Mi smo bar imali razne Če Gevare...
O-o, i veće prevare...
To mladost spiri u dahu
kao šećer u prahu sa bundevare...
Protesti sedamdesetih
više su bili odraz mode
Jer bokal pun slobode točen je za nas...
Mi smo bar imali putovanja...
Perone, suze, cmakanja...
Crveni pasoš bez mane
što prolazi grane bez puno njakanja...
Dnevnici osamdesetih
švrljani su na jarke razglednice
Svet je lice šminkao zbog nas...
Mi smo bar imali one snove
koji se teško ostvare...
A snovi najčešće vrede
tek kad s tobom osede...
Kad s tobom ostare...
Nije baš sve na kantaru...
Čitavo čudo kupi lova
Ali snova nema piratiranih...
Onda su došle Ddevedesete,
tužne i nesretne... Opake...
Gospod je barut Aprimirisao
pa ladno zbrisao za oblake...
E, kad već Epuknu ustave
nema nam spasa
dok se reke ne Azaustave...
No, i taj dan će svanuti...
Onda su došle devedesete,
tužne i nesretne... Fobične...
U udžbenike i u čitanke
ušle su bitange... Obične...
Kasno je da se paniči...
Dali smo šansu
da se ludilo ozvaniči...
A sad smo prosto zgranuti?
Mi smo bar imali neke veze s planetom
i sa ljudima...
Znalo se ko togu nosi a ko cvetić u kosi...
O, blago ludima...
Danas se laž odvažila...
A zadnja bagra kroji moral...
Pa je OK koral
dignut oko nas...
Ma, jebite se, Devedesete,
vas mogu jedino psovati...
Za vama niko nece žaliti
niti vam stihove kovati...
Jednu ste mladost sludele,
budite sretne ako vam i strofu udele...
Pred crkvom pravih vrednosti...
Ma, jebite se, Devedesete,
i vaša priča je gotova...
I dabogda se nikad ne sete
svih ovih protuva i skotova...
Kad zakon metlom zamane...
Ili ih pusti da se medusobno tamane...
Što ima svojih prednosti...