Bubijeva pesmarica

aVrteli se točkovi mog Ebicikla.
dGde god je stao taj Erulet beše apremija.
aSmakla se o stepenik njena Eštikla.
dNekad su pogledi Ebili čista a Ahemija.

dDobro je počela Gnedelja,
Cposlednje pripreme za amaturu.
dVirili smo u Edaljine
puni anade.

dPreko gimnazijskog Gbedema,
Ck'o pravi dekor za aavanturu
dprosuo je nežni Epurpur
divlji abadem.

Poneli nas vetrovi k'o maslačke.
Jedni su leteli lako, drugi padali.
I curice su postale prve mačke
a loši đaci odjednom svetom vladali.

Sve mi je odlično zvučalo.
Dobro sam stajao tih sezona.
Ljuljale mo oči širom
promenade.

A nju sam sretao slučajno,
uvek je s pogrešnim bila ona,
ali znao sam da sanja
onaj badem.

Stane sve u strofu-dve u baladi:
pustinja prošlih minuta i poraza na sat.
I pred treći refren već nismo mladi.
Ušla je nedavno sama u kafe "Petrograd".

Suviše tajni u očima,
u zlati okov joj prstić pao.
Molio me dugi pogled
da je kradem.

Dovraga, kafa je gorčila,
al' taj sam ukus odnekud znao:
probao sam jednom davno
divlji badem.