Bubijeva pesmarica

KDo mi tebe D_maj7uze,
kho mi tebe pAosla,
e​ ko provocf#ira naše sGuze
svaki pAut, kad bi došla.

DMeni mozak bD_maj7rani,
hda se tebi prAedam,
tvoja peojava me hf#rani,
G​ al’ se ipak nAe dam.

I sDamoD_maj7​ te gledahm,
osečAaj je izvanreedan,
i toj drf#ogi biću prGedan,
makar Aost’o čedan.

LDutko, jAa sam rhešen,
da vAečno s tobom eplef#šemG-A. Uuuu.

PDogled tvoj me sD_maj7rami,
hal' mi strašno gAodi,
meiris tvoj me mf#ami,
dGodir tvoj me vAodi.

DTi si cilj mog lD_maj7utanja,
i prhedmet pobudAe,
erazlog mog drhf#tanja,
boja mGoje požudAe.

I dok toDnD_maj7em u sanh,
u mraku čAujem tvoj glaes,
na jastuku stf#iskam tvoj dlaGn,
orkestar svAira za nas.

LDutko, jAa sam rhešen,
da vAečno s tobom eplef#šemG-A. Uuuu.