Bubijeva pesmarica

dNeki dan u pasažu na apopodnevnoj kavi
dnaletjeh na Nedu, aljubav školskih dana.
dŽarila i palila aona je tada,
ddosta se apromijenila Gnakon Etolikih agodina.

Priča mi da rinta u nekoj lijevoj firmi,
da pomalo posustaje, nasmrt se dosaduje.
Ja još uvijek sam, ako nemam ništa protiv,
da svratimo na piče do njenog stana.

d aNeda, dnije više tako aohola.
d aNeda, Gmnogo lakše sada akažem ja.

Gledam je dok se slači, kak to sada stručno radi,
i pitam je dal' se sječa onih dana,
kako nas je redom odbijala tada,
a ona se smije i kaže, pusti, bila sam mlada.

Neda, nije više tako ohola
Neda, mnogo lakše sada kažem da.