Bubijeva pesmarica

Uvod

CStevu Čenejca,
je e₉ubio grom nežno, ko arukom.
Na Fširokom šoru,
tu d₇nekde pred zoru il' Cpre.
dNiko se nije epitao,
gde se to Fnočas dskitao,
CNego su žalili Gi sveče palili F Csvi. G₇ C

Sa njegovim stricem,
sam proveo dan, bio je očajan.
Al' taj matorin momak
je imao stomak za sve.
Pa reče, eto tu|eg se latio,
za to je plavo platio.
Zbog žene svog kuma je sišao suma sasvim.

A vidiš, dneko to od Fgore vidi G Csve,
Povlači te Fkonce, Gigra Fse,
Postavi na esvoje mesto,
asvako dobro, d₇zlo još pre,
Fsve vide Coči d F G Csudbine.

Tako ponekad,
te reči mi do|u ko jekar,
kad bure se spuste,
kad padcovi napuste brod.
Ne brinem mnogo o njima,
vrate se slepim danima,
pa idem odavlje i plovem, a traje ko pre.

Al' znam da, neko to tod gore vidi sve,
povlači te konce, igra se,
Postavi na svoje mesto,
svako dobro, zlo još pre,
sve vide oči sudbine.

Lomiš mi srce,
ko bagremov prud, onako usput.
Kad ostaneš sama,
ti na|eš par dana za nas.
Al' ja crtam svoje krugove
i praštam stare dugove.
Da, možda se varam al' što da se staram o tom.

Kad uvek, neko to od gore vidi sve,
povlači te konce, igra se,
Postavi na svoje mesto,
svako dobro, zlo još pre,
sve vide oči sudbine.