#413 OLIVERA
DNa pragu svojih f#dvadeset c#bio sam laka Droba;
hbile su moderne Ebarabe onih Adana.
DNe želim svega ni f#da se setim
c#hteo sam eto sve da Dprobam;
hzvalo me zabranjeno Evoće s raznih Agrana.
Sad žalim Dda al' šta sam Eznao Aja,
A ti si bila još f#devojčica;
Dleteo je kao Eleptir tvoj Ačuperak.
Drugi bi Dsve imalo E Asmisao.
Drukčije bih život f#disao,
Dda sam znao da Epostojiš... AOlivera.
Možda sam, a da nisam znao,
pred isti izlog s tobom stao.
Možda smo zajedno iz voza negde sišli.
Možda si sasvim blizu bila,
ulicom mojom prolazila
i možda smo se na trenutak mimoišli.
Sad žalim da al' sta sam znao ja,
A ti si bila još devojčica...
daleko od moga oka i mog pera.
Drugi bi sve imalo smisao.
Ne bih svakoj pesme pisao,
da sam znao da postojiš... Olivera.
Drugi bi sve imalo smisao.
Ja bih iz te gužve zbrisao,
i nikom ne bi bilo jasno,
šta ja to smeram.
Znao bih gde da sebi nađem mir;
A skrio se u tamni manastir
i čekao da ti odrasteš, Olivera.