Bubijeva pesmarica

Im'o sam Estrašnog petla, bio je apravi đavo.
Na Gkiši i na vetru, uvek je Cstajao pravo.
Po dselu perje leti, diže se astrašna graja.
U našoj Ekući, uvek, bilo je adobrih jaja.

Im'o sam strašnog petla, bio je pravi ludak.
Koju taj koku kljucne, k'o da je tresnuo budak.
A koke, čudne ptice, uvek im srce puca,
za nekim grubijanom koji dobro kljuca.

Za njega Gnisu bile samo koke Cslatke.
Ne, taj je Gskak'o i na guske i na Cpatke.
A tek na Ećurke, čim je bilo neke Fšanse,
princip je aisti, sve su Eostalo anijanse.

Im'o sam strašnog petla, bio je malo čudan.
Po danu nešto dremljiv, al' noću uvek budan.
Curice iz mog sela čule su za tog dasu.
Zbog tog sam petla i ja bio na dobrom glasu.

Za njega Gnisu bile samo koke Cslatke.
Ne, taj je Gskak'o i na guske i na Cpatke.
A tek na Ećurke, čim je bilo neke Fšanse,
princip je aisti, sve su Eostalo anijanse.

Im'o sam strašnog petla, bio je prvak sveta.
Danas su petli čudni, svaka im dlaka smeta.
Ja ne znam šta je razlog, danas su drugi dani,
uglavnom, spram mog petla, ovo su sve cverglani!

Meni je še'set peta, stiže jesen pozna.
Putuje moje društvo i ja čekam na red.
Ne bi mi ova starost bila tako grozna
da čujem petla, barem mesečno jedared.

Poslušaj zato savet što će ti čiča dati:
kad imaš mladog petla, ne daj mu da se pati.
Pusti ga neka leti, neka ga koke vide.
Posle će biti kasno, i petlu vreme ide.
'Ajd živeli!