Bubijeva pesmarica

CE, moj Plavi...
Bio si malo sirov... GAl ipak pravi...

Nikad u dilu s bagrom...
aNikom u stranu... FNikome dužan...
GBio si, sve u svemu,

dobrom čukom naoružan...

Šta da pričam,
ja danas ne znam nikog ko ti je sličan...
Spremnog da, bez računa,
tačno u podne razgrne slabe
I kao Geri Kuper sam izade pred barabe...

Da, tu i tamo setim
se devojke po kojoj se znamo...
Ćudljivo kišno leto...
Sedamdest' koja... Godina raka...
Kad me je školska ljubav ostavila zbog Murjaka?

Ajd, davno bilo...
Otad se sedam mora Dunavom slilo...
Dok jedro mog kaputa
burnim su morem terali vetri
Na tvoje epolete sletele su zvezde dve-tri...

FI tad su došli Gpopovi...
Pa Ctopovi... Pa alopovi...
FI citav svet Gse Cizobličio...
FIspuzali su Ggrabljivci...
Pa Clažljivci... aSnalažljivci...
FAl ko je smeo da te podseća šta si...
GDobro se pamti samo prvi u klasi...

Ne znam, Plavi...
Meni se činilo da Beograd slavi...
Veliki uskrs duha...
Svi ti grafiti... A onda Kordon...
Pred onom decom ko pred tobož nekom hordom...

Znaš šta sledi...
Ipak je Ona bila nešto što vredi...
Pa kad se onog juna
nismo potukli zbog njene časti...
Zar ćemo sad, zbog ovih očajnika željnih vlasti?

Dogod je ovih
frikova sa punom vrećom trikova
Ništa što vredi neće vredeti...
Zar stvarno nema načina pred najezdom prostačina...
Pa ti si školovan da hapsiš taj Talog
A ne da puštaš da ti izdaju nalog...

Sorry, Plavi...
Pošaljem katkad srce na raport glavi...
Od starog društva...
Ništa... Neko je puko, neko je svirno...
Ma. ti si super, brate, ako stvarno spavaš mirno...