Bubijeva pesmarica

Sa Ckatedrale tri puta Elupilo.
Dosta se azvezdica na misu Fskupilo.
Pločnik - k'o Cpotočić, posrebren, Gkrivudav.
Zar su se dulice ponovo Fsmanjile
a dsenke brestova Futanjile,
Il' ja to Cnisam predugo prošao Gtuda?

Rasipam korake, k'o pijan dinare,
od Mičurinove do detelinare.
Nemir me vuče njoj svojim tankim vlaknom.
Možda se upravo malo odljutila,
možda je nekako naslutila
kakva se drama odvija pod mojom jaknom.

FA mesec Gpojma nema, Cmatora alola drema,
d(jutros je Flumpov'o po GKini),
Fdok se sa Gsobom borim Cda tačno aizgovorim
dtu tešku, Fstranu reč G"izvini".

Ona me voli, znam. OK, ne suviše.
Al' sasvim dovoljno da krišom uzdiše
kada me tračeri ubace u šemu.
Škripuću oblaci pod njenim nogama,
neda se ludica tvrdoglava,
šta više, piše udžbenik na istu temu.

Samo je vetar sretan (vrti se ko baletan
u svojoj sivoj pelerini),
dok moje misli traže: kako se ono, po naški, kaže
ta teška, strana reč "izvini".

C FGIzvini. CFGIzvini! Izvini. CIzvini. Izvini...