#451 OLIVERA
D Na pragu svojih dvf#adesetc# bio sam laka rDoba;
h bile su moderne barEabe onih dAana.
D Ne želim svega ni f#da se setim
c# hteo sam eto sve da prDobam;
h zvalo me zabranjeno vEoće s raznih grAana.
Sad žalim dDa al' šta sam znEao ja,A
A ti si bila još devf#ojčica;
Dleteo je kao lEeptir tvoj čupAerak.
Drugi bi svDe imalo smEisao.A
Drukčije bih život df#isao,
D da sam znao da postEojiš ... OliverAa.
Možda sam, a da nisam znao,
pred isti izlog s tobom stao.
Možda smo zajedno iz voza negde sišli.
Možda si sasvim blizu bila,
ulicom mojom prolazila
i možda smo se na trenutak mimoišli.
Sad žalim Dda al' sta sam Eznao Aja,
A ti si bila još f#devojčica ...
Ddaleko od moga Eoka i mog Apera.
Drugi bi Dsve imalo E Asmisao.
Ne bih svakoj pesme f#pisao,
Dda sam znao da Epostojiš ... AOlivera.
Drugi bi sve imalo smisao.
Ja bih iz te gužve zbrisao,
i nikom ne bi bilo jasno,
šta ja to smeram.
Znao bih gde da sebi nađem mir;
A skrio se u tamni manastir
i čekao da ti odrasteš, Olivera.