Bubijeva pesmarica

aZante'l priču Eo Vasi aLadačkom?
CI ja sam je tek donomad Cčuo.
djednom, devet dana nije aizlazio iz birtije;
Ekažu, da je bio čudna a Esorta.

Otac mu je bio sitni pahor,
radio sedam gladnih usti.
Mati mu je bila plava, tiha nežna i ptičava,
umrla je s trideset i nešto.

Imali su par jutara zemlje,
malu kuču na kraju Sokaka
na astalu na tamo doko kolko treba.
al je Rasa heteo mnogo više.

CŽeleo je Gkonje vrane, Cpo livadi Grazigrane, dsat
sa Ezlatnim lancem i asalaše.
CŽeleo je Gnjive Cplodne, Gvinograde blagorodne du
karutce Epregnute ačilaše.
EAli nije mogao da jih aima.

Voleo je lepu al' sirotu,
uzeo bi je samo, da je znao.
Voleš jednom u životu,
sad bogatu il' sirotu to ne bira pamet nego srce.

Sve se nadao, da če ljubav proči,
za na veke otišoh iz sela.
Nikad nije pisao nikom,
venčao se sa miraž|ikom, jedinocom kčerkom nekog gazde.

Dobio je konje vrane po livadi razigrane, sat sa zlatnim lancem i salašem.
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne u karutce pregnute čilaše.
Sve je imao, ništa imao nije.

Propio se; nije prošlo mnogo,
dušu svoju |avolu je prodao,
znali su ga svi virtaši tražio je spas u čaši
ali nije mogao da ga na|e.

Mlad je kažu bio i kad je umro,
sred' birtije od srčane kapi.
Padu glavu samo glada ko da drema, ko da spava.

Još pamte, šta je zadnje rekao.

Đaba bilo konja vranih, po livadi razigranih, đaba bilo sata i salaša.
Đaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih, Đaba bilu karutca čilaša.

EKada nisam s onom koju avolem.
Kada nisam s onom koju volem.
Kada nisam s onom koju volem.
Kada nisam s onom koju volem.
Kada nisam s onom koju volem.

Znate'l priču o vasi Ladačkom.
I ja sam je teko nomad čuo.
Čak i oni slični njemu kada razmisle o svemu,
kažu, da je bio čudna sorta.