Bubijeva pesmarica

Im'o sam straEšnog petla, bio je praavi đavo.
Na kGiši i na vetru, uvek je stCajao pravo.
Po sedlu perje leti, diže se straašna graja.
U našoj kEući, uvek, bilo je doabrih jaja.

Im'o sam Estrašnog petla, bio je pravi aludak.
Koju Gtaj koku kljucne, k'o da je Ctresnuo budak.
A dkoke, čudne ptice, uvek im asrce puca,
za nekim Egrubijanom koji dobro akljuca.

Za njega nGisu bile samo koke slaCtke.
Ne, taj je skGak'o i na guske i na pCatke.
A tek na ćuErke, čim je bilo neke šaFnse,
princip je iasti, sve su oEstalo nijaanse.

Im'o sam Estrašnog petla, bio je malo ačudan.
Po Gdanu nešto dremljiv, al' noću Cuvek budan.
Curice diz mog sela čule su za atog dasu.
Zbog tog Esam petla i ja bio na adobrom glasu.

Za njega nGisu bile samo koke slaCtke.
Ne, taj je skGak'o i na guske i na pCatke.
A tek na ćuErke, čim je bilo neke šaFnse,
princip je iasti, sve su oEstalo nijaanse.

Im'o sam Estrašnog petla, bio je prvak asveta.
Danas Gsu petli čudni, svaka im Cdlaka smeta.
Ja ne dznam šta je razlog, danas su adrugi dani,
uglavnom, Espram mog petla, ovo su asve cverglani!

Meni je Gše'set peta, stiže jesen Cpozna.
Putuje moje Gdruštvo i ja čekam na Cred.
Ne bi mi Eova starost bila tako Fgrozna
da čujem apetla, barem Emesečno ajedared.

Poslušaj zato savet što će ti čiča dati:
kad imaš mladog petla, ne daj mu da se pati.
Pusti ga neka leti, neka ga koke vide.
Posle će biti kasno, i petlu vreme ide.
'Ajd živeli!