Bubijeva pesmarica

aZante'l priču Eo Vasi Ladaačkom?
CI ja sam je tek ondomad čuCo.
djednom, devet dana nije iazlazio iz birtije;
Ekažu, da je bio čudna saortaE.

aOtac mu je Ebio sitni apahor,
Cradio sedam gladnih d Custi.
dMati mu je bila plava, tiha anežna i ptičava,
Eumrla je s trideset i a Enešto.

aImali su par Ejutara azemlje,
Cmalu kuču na kraju d CSokaka
dna astalu na tamo adoko kolko treba.
Eal je Rasa heteo mnogo a Eviše.

CŽeleo je koGnje vrane, Cpo livadi raGzigrane, sdat
sa zlEatnim lancem i salaaše.
CŽeleo je njiGve plodne,C​ vinogradeG​ blagorodne ud​
karutce prEegnute čialaše.
EAli nije mogao da jih imaa.

aVoleo je lepu Eal' asirotu,
Cuzeo bi je samo, da dje Cznao.
dVoleš jednom au životu,
Esad bogatu il' sirotu to ne bira pamet anego Esrce.

aSve se nadao, Eda če ljubav aproči,
Cza na veke otišoh diz Csela.
dNikad nije apisao nikom,
Evenčao se sa miraž|ikom, jedinocom kčerkom anekog Egazde.

Dobio je konje vrane po livadi razigrane, sat sa zlatnim lancem i salašem.
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne u karutce pregnute čilaše.
Sve je imao, ništa imao nije.

aPropio se; nije Eprošlo amnogo,
Cdušu svoju |avolu dje Cprodao,
dznali su ga svi virtaši atražio je spas u čaši
Eali nije mogao da ga a Ena|e.

aMlad je kažu Ebio i kad je aumro,
Csred' birtije od dsrčane Ckapi.
dPadu glavu samo glada ko da adrema, ko da spava.
EJoš pamte, šta je zadnje a Erekao.

Đaba bilo konja vranih, po livadi razigranih, đaba bilo sata i salaša.
Đaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih, Đaba bilu karutca čilaša.

EKada nisam s onom koju voleam.
Kada nisam s onom koju volem.
Kada nisam s onom koju volem.
Kada nisam s onom koju volem.
Kada nisam s onom koju volem.

aZnate'l priču Eo vasi aLadačkom.
CI ja sam je teko dnomad Cčuo.
dČak i oni slični njemu kada arazmisle o svemu,
Ekažu, da je bio čudna a Esorta.