Bubijeva pesmarica

Na gCranici sam bio pFosle ponoćCi.
Mrak je moja boja i tu nFema pomoćCi.
Carinik, još dečak,
klimnGuo mi glavom zvFaničan i krCut
i sGamo lupio pFečat:
"Sve u refdu, laku noć i sretan pCut".

Put Cse odmotava k'o Fdugi sivi Cšal.
Sutra će se stare koke Fpicnuti za Cbal.
Takav dan se pamti,
petnaest Ggodina u Fvetar Cposlatih,
Gdolaze svi Fmaturanti
al' će fneki neke teško Cpoznati.

fDosadne proslave mi doCdju kao kazna,
fali svejedno, idem, mGožda najzad saznam:

FGde je moja PegavCa? Dugo me izbegavGa.
Nije mi se javilaC​ niC₇kad više.F​
Magija je prestalaC, negde mi je nestalGa
kao leptiri pre kCiše.

FGde je moja Pegi SuC? "Nije ovde", rekli suG,
"Oni su odselilCi, nC₇emoj zvati".F​
Ostao je samo liCk, mali verni saputnikG,
mali svG₇itac srebrniF​ daf​ me praCti.

CPromiču dani kao Fjablani uz Cdrum.
Jutro već miriše na vanilu Fi na Crum.
Gde su? Kako se drže?
Baš da Gvidim šta je s Fdobrim Cdjacima.
Oni Gse potroše Fbrže,
mi smo fnekad bili Cgeneracija.

fDosadne proslave mi doCdju kao kazna, ...