Bubijeva pesmarica

A c#

AMarina, tek uz pomoć starih c#slika
Još Amogu da se setim tvoga c#lika
I f#bude se tad neki Dnemiri zli
I Adrugovima pričam da si Dmoja bila ti
Sav Apijan Eod te laži ko od Adobrog rumenog Evina

Marina, ti si bila moja plima
Marina, svetlo, tama, leto, zima
I verujem još, u tome je spas
I često tako smisljam neki život za nas
A tada, javi mi se stvarnost setno, ko violina

Marina, ja još iste pesme pevam
Marina, ja još iste snove snevam
Iz ničega smeh jos stvoriti znam
Na kraju svake pesme ipak ostajem sam
I uvek čujem kako šumi more iz daljina

Marina, dal' ćemo se ikad sresti
Ja ne znam kuda ce nas to odvesti
I dobro je to što ne znamo kraj
Sad zbogom, neću reći da te volim, al' znaj
Marina, ti si bila moja pesma i moja plima

Marina... Marina... Marina... Marina