SAMO DA RATA NE BUDE - Bubijeva pesmarica

#542 SAMO DA RATA NE BUDE

Đorđe Balašević

Pijani mEomci prolazea duž naše tidhe ulicea,
oni u voCjsku polazGe, prate ih tudžne curicae,
brinu ih sluatnje suludEe - da rata ne budea!

Ne mogu Eda me ne sete asuze na vrh dtvog anosića
Cdevetsto-osamdesete, Gulice dBrane aĆosića
i voza crnog ak'o da s Enjim zauvek aodlazim.

Znaš šta, neka mora sve potope,
nek se glečeri rasture, večni snegovi otope.
Pa šta, neka kiše ne prestaju,
neka gromovi polude, samo rata da ne bude!

Znaš šta, nek se doba preokrenu,
nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.
Pa šta, vetri nek pomahnitaju,
nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!

K'o zlatni Eprah, oreol asna, oko malenih d aglavica
i tvoja Cljubav nad Gnjima čuva ih dkao alavica.
Loše te avesti uzbude E- da rata ne abude!

Znaš šta, neka mora sve potope,
nek se glečeri razvale, večni snegovi otope.
Pa šta, kiše neka ne prestaju,
neka gromovi polude, samo rata da ne bude!

Znaš šta, nek se doba preokrenu,
nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.
Pa šta, vetri nek pomahnitaju,
nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!

Samo da Erata ne bude, aludilo medju d aljudima,
veliki Cnude zablude, Gplaše nas draznim ačudima
i svakoj abajci naude E- da rata ne abude!